Човек који по карању остаје тврдоглав,
уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Кад се умножавају праведници, весели се народ;
а кад влада безбожник, уздише народ.
Ко љуби мудрост, весели оца свог;
а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Цар правдом подиже земљу;
а ко узима мито, сатире је.
Ко ласка пријатељу свом,
разапиње мрежу ногама његовим.
У греху је злог човека замка,
а праведник пева и весели се.
Праведник разуме парбу невољних,
а безбожник не мари да зна.
Подсмевачи распаљују град,
а мудри утишавају гнев.
Мудар човек кад се пре с лудим,
или се срдио или смејао,
нема мира.
Крвопије мрзе на безазленога,
а прави се брину за душу његову.
Сав гнев свој излива безумник,
а мудри уставља га натраг.
Који кнез слуша лажне речи,
све су му слуге безбожне.
Сиромах и који даје на добит сретају се;
обојици Господ просветљује очи.
Који цар право суди сиромасима,
његов ће престо стајати довека.
Прут и кар дају мудрост,
а дете пусто срамоти матер своју.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси,
а праведници ће видети пропаст њихову.
Карај сина свог, и смириће те,
и учиниће милину души твојој.
Кад нема утваре, расипа се народ;
а ко држи закон, благо њему!
Речима се не поправља слуга,
јер ако и разуме, опет не слуша.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој?
Више има надања од безумног него од њега.
Ако ко мази слугу од малена,
он ће најпосле бити син.
Гневљив човек замеће свађу,
и ко је напрасит, много греши.
Охолост понижује човека,
а ко је смеран духом, добија славу.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу,
чује проклетство и не проказује.
Страшљив човек меће себи замку;
а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
Многи траже лице владаочево,
али је од Господа суд свакоме.
Праведнима је мрзак неправедник,
а безбожнику је мрзак ко право ходи.
