Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је
него опаки уснама својим, који је безуман.
Кад је душа без знања, није добро;
и ко је брзих ногу, спотиче се.
Лудост човечија превраћа пут његов,
а срце се његово гневи на Господа.
Богатство прибавља много пријатеља,
а сиромаха оставља пријатељ његов.
Лажан сведок неће остати без кара,
и ко говори лаж, неће побећи.
Многи угађају кнезу,
и свак је пријатељ човеку податљивом.
На сиромаха мрзе сва браћа његова,
још више се пријатељи његови удаљују од њега;
виче за њима, али их нема.
Ко прибавља разум, љуби душу своју;
и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
Сведок лажан неће остати без кара,
и ко говори лаж, погинуће.
Не доликују безумном милине,
ни слузи да влада кнезовима.
Разум задржава човека од гнева,
и част му је мимоићи кривицу.
Царева је срдња као рика младог лава,
и љубав је његова као роса трави.
Безуман је син мука оцу свом,
и свадљивост женина непрестано прокисивање.
Кућа и имање наслеђује се од отаца;
а од Господа је разумна жена.
Леност наводи тврд сан,
и немарљива душа гладоваће.
Ко држи заповести, чува душу своју;
а ко не мари за путеве своје, погинуће.
Господу позаима ко поклања сиромаху,
и платиће му за добро његово.
Карај сина свог докле има надања
и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Велик гнев показуј кад прашташ кар,
и кад опростиш, после већма покарај.
Слушај савет и примај наставу,
да после будеш мудар.
Много има мисли у срцу човечијем,
али шта Господ науми оно ће остати.
Жеља човеку треба да је да чини милост,
а бољи је сиромах него лажа.
Страх је Господњи на живот;
у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
Лењивац крије руку своју у недра,
ни к устима својим не приноси је.
Удри подсмевача да луди омудра,
и разумног накарај да разуме науку.
Син срамотан и прекоран
упропашћује оца и одгони матер.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Неваљао сведок подсмева се правди,
и уста безбожника прождиру на неправду.
Готови су подсмевачима судови
и безумницима бој на леђа.
