Ко љуби наставу, љуби знање;
а ко мрзи на укор, остаје луд.
Добар човек добија љубав од Господа,
а човека зликовца осуђује.
Неће се човек утврдити безбожношћу,
а корен праведних неће се помаћи.
Вредна је жена венац мужу свом;
а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
Мисли су праведних праве,
а савети безбожних превара.
Речи безбожних вребају крв,
а праведне избављају уста њихова.
Обарају се безбожни да их нема,
а дом праведних остаје.
Према разуму свом хвали се човек;
а ко је опака срца, презреће се.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је
од оног који се велича а хлеба нема.
Праведник се брине за живот свог живинчета,
а у безбожника је срце немилостиво.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба;
а ко иде за беспослицама, безуман је.
Безбожник жели обрану ода зла,
али корен праведних даје је.
Зломе је замка у греху усана његових,
а праведник излази из тескобе.
Од плода уста својих сити се човек добра,
и плату за дела своја прима човек.
Безумнику се чини прав пут његов;
али ко слуша савет, мудар је.
Гнев безумников одмах се позна,
али паметни покрива срамоту.
Ко говори истину, јавља шта је право,
а лажни сведок превару.
Има ко говори као да мач пробада,
а језик је мудрих лек.
Истинита уста стоје тврдо довека,
а језик лажљиви за час.
Који зло мисле, превара им је у срцу,
а радост је онима који саветују на мир.
Никаква несрећа неће задесити праведника,
а безбожници ће се напунити зла.
Мрске су Господу лажљиве усне;
а који раде верно, мили су Му.
Паметан човек покрива знање,
а срце безумних разглашује безумље.
Рука радљива господариће,
а лена ће давати данак.
Брига у срцу човечијем обара;
а добра реч развесељава.
Праведнику је боље него ближњему његовом;
а безбожнике заводи пут њихов.
Лењивац неће пећи лов свој,
а у вредног је човека добро драгоцено.
На путу правде живот је,
и куда иде стаза њена нема смрти.
