Мудар син слуша наставу оца свог;
а подсмевач не слуша укоре.
Од плода уста својих сваки ће јести добро,
а душа неваљалих људи насиље.
Ко чува уста своја, чува своју душу;
ко разваљује усне, пропада.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа;
а душа вредних људи обогатиће се.
На лажну реч мрзи праведник;
а безбожник се мрази и срамоти.
Правда чува оног који ходи безазлено;
а безбожност обара грешника.
Има ко се гради богат а нема ништа,
и ко се гради сиромах а има велико благо.
Откуп је за живот човеку богатство његово,
а сиромах не слуша претње.
Видело праведничко светли се,
а жижак безбожнички угасиће се.
Од охолости бива само свађа,
а који примају савет, у њих је мудрост.
Благо које се таштином тече умањује се,
а ко сабира руком, умножава.
Дуго надање мори срце,
и жеља је испуњена дрво животно.
Ко презире реч сам себи уди;
а ко се боји заповести, платиће му се.
Наука је мудрога извор животни
да се сачува пругала смртних.
Добар разум даје љубав,
а пут је безаконички храпав.
Сваки паметан човек ради с разумом,
а безуман разноси безумље.
Гласник безбожан пада у зло,
а веран је посланик лек.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу;
а ко чува карање, прославиће се.
Испуњена је жеља сласт души,
а безумнима је мрско одступити ода зла.
Ко ходи с мудрима постаје мудар,
а ко се држи с безумницима постаје гори.
Грешнике гони зло,
а праведницима се враћа добро.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих,
а грешниково имање чува се праведнику.
Изобила хране има на њиви сиромашкој,
а има ко пропада са зле управе.
Ко жали прут, мрзи на сина свог;
а ко га љуби, кара га за времена.
Праведник једе, и сита му је душа;
а трбух безбожницима нема доста.
