Still ScriptureRoom for the Word. My Church

Приче Соломунове 15

Одговор благ утишава гнев,
а реч прека подиже срдњу.

Језик мудрих људи украшава знање,
а уста безумних просипају безумље.

Очи су Господње на сваком месту
гледајући зле и добре.

Здрав је језик дрво животно,
а опачина с њега кршење од ветра.

Луд се руга наставом оца свог;
а ко прима укор бива паметан.

У кући праведниковој има много блага;
а у дохотку је безбожниковом расап.

Усне мудрих људи сеју знање,
а срце безумничко не чини тако.

Жртва је безбожничка гад Господу,
а молитва праведних угодна Му је.

Гад је Господу пут безбожников;
а ко иде за правдом, њега љуби.

Карање је зло ономе ко оставља пут;
који мрзи на укор, умреће.

Пакао је и погибао пред Господом,
а камоли срца синова човечијих.

Подсмевач не љуби оног ко га кори,
нити иде к мудрима.

Весело срце весели лице,
а жалост у срцу обара дух.

Срце разумно тражи знање,
а уста безумних људи наслађују се безумљем.

Сви су дани невољникови зли;
а ко је веселог срца, на гозби је једнако.

Боље је мало са страхом Господњим
него велико благо с немиром.

Боље је јело од зеља где је љубав
него од вола угојена где је мржња.

Човек гневљив замеће распру;
а ко је спор на гнев, утишава свађу.

Пут је лењога као ограда од трња,
а стаза је праведних насута.

Мудар је син радост оцу,
а човек безуман презире матер своју.

Безумље је радост безумнику,
а разуман човек ходи право.

Намере се расипају кад нема савета,
а тврдо стоје где је много саветника.

Радује се човек одговором уста својих,
и реч у време како је добра!

Пут к животу иде горе разумноме
да се сачува од пакла одоздо.

Господ раскопава кућу поноситима,
а међу удовици утврђује.

Мрске су Господу мисли зле,
а беседе чистих миле су.

Лакомац затире своју кућу,
а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

Срце праведниково премишља шта ће говорити,
а уста безбожничка ригају зло.

Далеко је Господ од безбожних,
а молитву праведних чује.

Вид очни весели срце,
добар глас гоји кости.

Ухо које слуша карање животно
наставаће међу мудрима.

Ко одбацује наставу, не мари за душу своју;
а ко слуша карање, бива разуман.

Страх је Господњи настава к мудрости,
и пре славе иде смерност.

Choose edition

Book & chapter

Passage

Edition source & rights