Сине мој, слушај мудрост моју,
к разуму мом пригни ухо своје,
Да се држиш разборитости,
и усне твоје да хране знање.
Јер с усана туђе жене капље мед,
и грло јој је мекше од уља;
Али јој је последак горак као пелен,
оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти,
до пакла допиру кораци њени.
Да не би мерио пут животни,
савијају се стазе њене да не знаш.
Зато, децо, послушајте мене,
и не одступајте од речи уста мојих.
Нека је далеко од ње пут твој,
и не приближуј се к вратима куће њене,
Да не би дао другима славе своје
и година својих немилостивоме,
Да се не би туђинци наситили твог блага
и труд твој да не би био у туђој кући,
И да не ридаш на послетку,
кад се строши месо твоје и тело твоје,
И кажеш: Како мрзих на наставу,
и како срце моје презира карање!
И не послушах глас учитеља својих,
и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
Умало не западох у свако зло
усред збора и скупштине.
Пиј воду из свог студенца
и што тече из твог извора.
Нека се разливају твоји извори на поље,
и потоци по улицама.
Имај их сам за се,
а не туђин с тобом.
Благословен да је извор твој,
и весели се женом младости своје;
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка;
дојке њене нека те опијају у свако доба,
у љубави њеној посрћи једнако.
А зашто би, сине, посртао за туђинком
и голио недра туђој,
Кад су пред очима Господу путеви свачији,
и мери све стазе његове?
Безбожника ће ухватити његова безакоња,
и у ужа греха својих заплешће се;
Умреће без наставе,
и од мноштва лудости своје лутаће.
