Breme dolini viđenja.
Šta ti je te si sva izašla na krovove?
Grade puni vike i vreve,
grade veseli!
Tvoji pobijeni nisu pobijeni mačem
niti pogiboše u boju.
Glavari tvoji uzmakoše svikoliki,
povezaše ih strelci;
šta se god nađe tvojih, svi su povezani,
ako i pobegoše daleko.
Zato rekoh:
Prođite me se, da plačem gorko;
ne trudite se da me tešite za pogiblju kćeri naroda mog.
Jer je ovo dan muke i potiranja i smetnje
od Gospoda, Gospoda nad vojskama,
u dolini viđenja;
obaliće zid,
i vika će biti do gore.
I Elam uze Tul,
s kolima ljudi i s konjicima,
i Kir istače štit.
I krasne doline tvoje napuniše se kola,
i konjici se namestiše pred vratima.
I odastre se zastirač Judin;
i pogledao si u to vreme na oružje u kući šumskoj.
I videste da je mnogo proloma na gradu Davidovom, i sabraste vodu u donjem jezeru. I izbrojaste kuće jerusalimske, i razvaliste kuće da utvrdite zid. I načiniste jaz među dva zida za vodu iz starog jezera; ali ne pogledaste na Onog koji je to učinio i ne obazreste se na Onog koji je to odavno spremio.
I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan
da plačete i ridate
i da skubete kose i pripašete kostret;
A gle, radost i veselje,
ubijaju goveda, kolju ovce,
jedu meso i piju vino
govoreći:
Jedimo i pijmo,
jer ćemo sutra umreti.
Ali Gospod nad vojskama javi mi:
Neće vam se oprostiti ovo bezakonje do smrti,
veli Gospod, Gospod nad vojskama.
Ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Idi k onom rizničaru, k Somni, upravitelju dvorskom, i reci mu: Šta ćeš ti tu? I ko ti je tu, te si tu istesao sebi grob? Istesao si sebi grob na visokom mestu i spremio si sebi stan u kamenu. Evo, čoveče, Gospod će te baciti daleko i zatrpaće te. Zavitlaće te i hititi kao loptu u zemlju prostranu; onde ćeš umreti i onde će biti kola slave tvoje, sramoto domu gospodara svog; i svrći ću te s mesta tvog, i isteraću te iz službe tvoje. I u to vreme pozvaću slugu svog Elijakima sina Helkijinog; i obući ću mu tvoju haljinu, i tvojim ću ga pojasom opasati, i tvoju ću mu vlast dati u ruku, i biće otac Jerusalimljanima i domu Judinom. I metnuću mu ključ od doma Davidovog na rame: kad on otvori, neće niko zatvoriti, i kad on zatvori, neće niko otvoriti. I kao klin uglaviću ga na tvrdom mestu, i biće presto slave domu oca svog; i o njemu će se vešati sva slava doma oca njegovog, sinova i unuka, svakojaki sudovi, i najmanji, i čaše i mehovi. U to vreme, veli Gospod nad vojskama, pomeriće se klin uglavljen na tvrdom mestu, i izvadiće se i pašće, i teža što je na njemu propašće; jer Gospod reče.
