Šaljite jaganjce gospodaru zemaljskom,
od Sele do pustinje,
ka gori kćeri sionske.
Jer će biti kćeri moavske na brodovima arnonskim
kao ptica koja luta, oterana s gnezda.
Učini veće, narode,
načini sen u podne kao noć,
zakloni izagnane,
nemoj izdati begunce.
Neka kod tebe borave izgnani moji, Moave;
budi im zaklon od pustošnika;
jer će nestati nasilnika,
prestaće pustošenje,
istrebiće se sa zemlje koji gaze druge.
I utvrdiće se presto milošću,
i na njemu će sedeti jednako u šatoru Davidovom
koji će suditi i tražiti što je pravo
i biti brz da čini pravdu.
Čusmo za oholost Moava vrlo ponositog,
za ponos njegov i oholost i obest njegovu;
laži njegove neće biti tvrde.
Zato će ridati Moavac nad Moavcem, svi će ridati;
nad temeljima kir-aresetskim uzdisaćete jer su razvaljeni.
I polja esevonska posušiše se
i čokot sivamski;
gospoda narodna potrše krasne loze njegove,
koje dosezahu do Jazira
i vijahu se po pustinji;
odvode njegove pružahu se
i prelažahu preko mora.
Zato ću plakati plačem jazirskim za čokotom sivamskim;
zalivaću te suzama svojim, Esevone i Elealo,
jer pesma o letini tvojoj i o žetvi tvojoj pade.
I nesta radosti i veselja s polja rodnog,
u vinogradima se ne peva ni podvikuje,
vina u kacama ne gazi gazilac;
učinih kraj pesmama.
Zato utroba moja ječi kao gusle za Moavom,
i srce moje za Kir-Eresom.
I kad se vidi da se umorio Moav na visini svojoj, ući će u svetinju svoju da se pomoli; ali ništa neće svršiti.
Ovo je reč što reče Gospod za Moava davno. A sada veli Gospod govoreći: Do tri godine, kao što su godine najamničke, ološaće slava Moavova sa svim mnoštvom njegovim, i šta ostane biće vrlo malo i nejako.
