Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejevog,
i izdanak iz korena njegovog izniknuće.
I na Njemu će počivati Duh Gospodnji,
duh mudrosti i razuma,
duh saveta i sile,
duh znanja i straha Gospodnjeg.
I mirisanje će Mu biti u strahu Gospodnjem,
a neće suditi po viđenju svojih očiju,
niti će po čuvenju svojih ušiju karati.
Nego će po pravdi suditi siromasima
i po pravici karati krotke u zemlji,
i udariće zemlju prutom usta svojih,
i duhom usana svojih ubiće bezbožnika.
I pravda će Mu biti pojas po bedrima,
i istina pojas po bocima.
I vuk će boraviti s jagnjetom,
i ris će ležati s jaretom,
tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno,
i malo dete vodiće ih.
I krava i medvedica zajedno će pasti,
mlad njihova ležaće zajedno,
i lav će jesti slamu kao vo.
I dete koje sisa igraće se nad rupom aspidinom,
i dete odbijeno od sise zavlačiće ruku svoju u rupu zmije vasilinske.
Neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj,
jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjeg
kao more vode što je puno.
I u to će vreme za koren Jesejev, koji će biti zastava narodima, raspitivati narodi, i počivalište Njegovo biće slavno.
I tada će Gospod opet podignuti ruku svoju da zadobije ostatak naroda svog, šta ostane od asirske i od Misira i od Patrosa i od etiopske i od Elama i od Senara i od Emata i od ostrva morskih.
I podignuće zastavu narodima
i prognane Izrailjeve i rasejane Judine
sabraće s četiri kraja zemlje,
I nestaće zavisti Jefremove,
i neprijatelji Judini istrebiće se;
Jefrem neće zavideti Judi,
a Juda neće zlobiti Jefremu.
Nego će složno leteti na pleća Filistejima k zapadu;
zajedno će pleniti narode istočne;
na Edomce i Moavce dignuće ruke svoje,
i sinovi Amonovi biće im pokorni.
I Gospod će presušiti zaliv mora misirskog,
i mahnuće rukom svojom svrh reke
sa silnim vetrom svojim,
i udariće je po sedam krakova
da se može prelaziti u obući.
I biće put ostatku naroda njegovog,
što ostane od Asirske,
kao što je bio Izrailju
kad izađe iz zemlje misirske.
