Breme Moavu.
Da, obnoć se raskopa Ar moavski
i propade;
da, obnoć se raskopa Kir moavski
i propade.
Otide u dom i u Devon,
na visine, da plače:
Moav će ridati za Nevonom i za Medevom,
sve će mu glave biti ćelave,
svaka brada oskubena.
Po ulicama će njegovim pripasivati kostret,
na krovovima njegovim i na ulicama njegovim
sve će ridati suze lijući.
I vikaće Esevon i Eleala,
do Jase čuće im se glas;
i vojnici će moavski vikati,
duša će se u svakom uzmučiti.
Srce moje vapije za Moavom;
begunci njegovi pobegoše dori do Sigora
kao junica trećakinja;
jer će se ići uz brdo luitsko plačući,
i putem oronajimskim razlegaće se jauk.
Jer će nestati voda nimrimskih,
jer će posahnuti bilje, nestaće trave,
zeleni neće biti.
I zato što su ostavljali i što su čuvali
odneće se na potok arapski.
Jer će vika ići oko međa moavskih,
do Eglaima jauk njihov,
i do Vir-Elima jauk njihov.
Jer će se voda dimonska napuniti krvi;
i još ću dometnuti Dimonu,
na begunce moavske i na ostatak zemaljski poslaću lavove.
