1 Zborovođi. Po napjevu “Ljiljani”. Davidov. 2 Spasi me, Bože: vode mi dođoše do grla! 3 U duboko blato zapadoh i nemam kamo nogu staviti; u duboku tonem vodu, pokrivaju me valovi. 4 Iznemogoh od vikanja, grlo mi je promuklo, oči mi klonuše Boga mog čekajuć'. 5 Brojniji su od vlasi na glavi mojoj oni koji me mrze nizašto. Tvrđi su od kostiju mojih oni što mi se nepravedno protive: zar mogu vratiti što nisam oteo? 6 Bože, ti znadeš bezumnost moju, moji ti grijesi nisu sakriti. 7 Nek' se ne postide zbog mene koji se u te uzdaju, Gospode, Jahve nad Vojskama! Neka se ne posrame zbog mene koji traže tebe, Bože Izraelov! 8 Jer zbog tebe podnesoh pogrdu, i stid mi pokri lice. 9 Tuđinac postadoh braći i stranac djeci majke svoje. 10 Jer me izjela revnost za Dom tvoj i poruge onih koji se rugaju tebi padoše na me. 11 Dušu sam postom mučio, okrenulo mi se u ruglo. 12 Uzeh kostrijet za haljinu, i postah im igračka. 13 Koji sjede na vratima protiv mene govore, vinopije mi rugalice poju. 14 No tebi se molim, Jahve, u vrijeme milosti, Bože; po velikoj dobroti svojoj ti me usliši po svojoj vjernoj pomoći! 15 Izvuci me iz blata da ne potonem, od onih koji me mrze izbavi me - iz voda dubokih. 16 Nek' me ne pokriju valovi, nek' me ne proguta dubina, nek' bezdan ne zatvori usta nada mnom! 17 Usliši me, Jahve, jer je dobrostiva milost tvoja, po velikom milosrđu pogledaj na me! 18 Ne sakrivaj lica pred slugom svojim; jer sam u stisci, usliši me brzo! 19 Približi se duši mojoj i spasi je; zbog dušmana mojih oslobodi me! 20 Ti mi znadeš porugu, stid i sramotu, pred tvojim su očima svi koji me muče. 21 Ruganje mi slomilo srce i klonuh; čekao sam da se tko sažali nada mnom, ali ga ne bi; i da me tko utješi, ali ga ne nađoh. 22 U jelo mi žuči umiješaše, u mojoj me žeđi octom napojiše. 23 Nek' im stol bude zamka, a žrtvene gozbe stupica! 24 Nek' im potamne oči da ne vide, nek' im bokovi zasvagda oslabe! 25 Izlij na njih ljutinu, žar tvoga gnjeva nek' ih zahvati! 26 Njihova kuća nek' opusti, u njihovu šatoru nek' nitko ne stanuje! 27 Jer su progonili koga ti pokara, bol povećaše onomu koga ti rani. 28 Na njihovu krivnju krivnju još dodaj, ne opravdali se pred tobom! 29 Nek' budu izbrisani iz knjige živih, među pravednike neka se ne broje! 30 A ja sam jadnik i bolnik - nek' me štiti tvoja pomoć, o Bože! 31 Božje ću ime hvaliti popijevkom, hvalit ću ga zahvalnicom. 32 Bit će to milije Jahvi no bik žrtveni, milije nego junac s papcima i rozima. 33 Gledajte, ubogi, i radujte se, nek' vam oživi srce, svima koji Boga tražite. 34 Jer siromahe Jahve čuje, on ne prezire sužanja svojih. 35 Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče. 36 Jer Bog će spasiti Sion - on će sagradit' gradove Judine - tu će oni stanovat', imati baštinu. 37 Baštinit će ga potomci slugu njegovih; prebivat će u njemu oni što ljube ime Božje.