Опет ми дође реч Господња говорећи:
Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: Овако вели Господ:
Опомињем те се по милости у младости твојој
и по љубави о веридби твојој,
кад иђаше за мном по пустињи,
и по земљи где се не сеје.
Израиљ беше светиња Господу
и првина од родова Његових;
који је јеђаху сви беху криви,
зло долажаше на њих,
вели Господ.
Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљевог.
Овако вели Господ:
Какву неправду нађоше оци ваши у мене,
те одступише од мене,
и присташе за ништавилом,
и посташе ништави?
И не рекоше:
Где је Господ који нас је извео из земље мисирске,
који нас је водио по пустињи,
по земљи пустој и пуној пропасти,
по земљи сувој и где је сен смртни,
по земљи преко које нико није ходио
и у којој нико није живео?
И кад вас доведох у земљу родну
да једете род њен и добра њена,
дошавши оскврнисте земљу моју
и од наследства мог начинисте гад.
Свештеници не рекоше:
Где је Господ?
И који се баве законом не познаше ме,
и пастири одусташе ме,
и пророци пророковаше Валом
и идоше за стварима залудним.
За то ћу се још прети с вама, вели Господ,
и са синовима синова ваших прећу се.
Јер прођите острва китимска и видите
и пошљите у Кидар, и разгледајте добро,
и видите, је ли било такво шта:
Је ли који народ променио богове, ако и нису богови?
А мој народ промени славу своју на ствар залудну.
Чудите се томе, небеса,
и згрозите се и упропастите се!
Вели Господ.
Јер два зла учини мој народ:
оставише мене, извор живе воде,
и ископаше себи студенце,
студенце испроваљиване,
који не могу да држе воде.
Је ли Израиљ роб?
Је ли роб у кући рођен?
Зашто поста грабеж?
Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој,
и обратише земљу његову у пустош;
градови су му попаљени,
те нема никога да живи у њима.
И синови нофски и тафнески опасоше ти теме.
Ниси ли то сам себи учинио
оставивши Господа Бога свог кад те вођаше путем?
А сада шта ће ти пут мисирски да пијеш воде сиорске?
Шта ли ће ти пут асирски да пијеш воде из реке?
Твоја ће те злоћа покарати
и твоје ће те одметање прекорити.
Познај дакле и види
да је зло и горко што си оставио Господа Бога свог
и што нема страха мог у теби,
вели Господ Господ над војскама.
Јер давно изломих јарам твој
и раскидох свезе твоје,
и ти рече: Нећу бити слуга;
а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш.
Ја те посадих, лозу изабрану, све семе истинито;
па како ми се промени и изметну се одвода од туђе лозе?
Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна,
опет ће се познавати безакоње твоје преда мном,
вели Господ Господ.
Како можеш рећи:
Нисам се оскврнио,
нисам ишао за Валима?
Погледај пут свој по долу;
познај шта си учинила, брза камило,
која остављаш знаке на својим путевима.
Као дивља магарица,
која је навикла на пустињу
и по жељи душе своје вуче у се ветар,
кад навали, ко ће је вратити?
Који је траже неће се уморити,
наћи ће је у месецу њеном.
Чувај ногу своју, да није боса,
и грло своје, да не жедни.
Али ти велиш:
Од тога нема ништа;
не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи.
Као што се лупеж посрами кад се ухвати,
тако ће се посрамити дом Израиљев,
они, цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови,
Који говоре дрвету: Ти си отац мој;
и камену: Ти си ме родио;
јер ми окренуше леђа, а не лице;
а кад су у невољи говоре: Устани и избави нас.
А где су богови твоји које си начинио себи?
Нека устану, ако те могу избавити кад си у невољи,
јер имаш, Јуда, богова колико градова.
Зашто хоћете да се правдате са мном?
Ви сте се сви одметнули од мене,
вели Господ.
Узалуд бих синове ваше, не примише науке;
мач ваш прождре пророке ваше као лав који дави.
О роде! Видите реч Господњу;
бејах ли пустиња Израиљу или мрачна земља?
Зашто говори мој народ:
Господари смо, нећемо више доћи к теби?
Заборавља ли девојка свој накит и невеста урес свој?
А народ мој заборави ме толико дана да им нема броја.
Зашто говориш да је добар твој пут тражећи шта љубиш?
Па си и неваљале жене научио својим путевима.
И још на скутовима твојим налази се крв сиромаха правих;
не налазим копајући, него је на свима њима.
А ти говориш: Нисам крив,
гнев се Његов одвратио од мене.
Ево ја ћу се прети с тобом
што говориш: Нисам згрешио.
Зашто трчкаш тако мењајући свој пут?
Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца.
Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом,
јер Господ одбацује узданице твоје,
и нећеш бити срећан у њима.
