Слушајте реч коју вам говори Господ, доме Израиљев.
Овако вели Господ:
Не учите се путу којим иду народи,
и од знака небеских не плашите се,
јер се од њих плаше народи.
Јер су уредбе у народа таштина,
јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;
Сребром и златом украшују га,
клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;
Стоје право као палме, не говоре;
треба их носити, јер не могу ићи;
не бој их се,
јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.
Нико није као Ти, Господе;
велик си и велико је име Твоје у сили.
Ко се не би Тебе бојао, царе над народима!
Јер Теби то припада;
јер међу свим мудрацима у народа и у свим царствима њиховим
нема таквог какав си Ти.
Него су сви луди и безумни,
дрво је наука о таштини.
Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза,
дело уметничко и руку златарских,
одело им је од порфире и скерлета,
све је дело уметничко.
А Господ је прави Бог,
Бог живи и цар вечни,
од Његове срдње тресе се земља,
и гнев Његов не могу поднети народи.
Овако им реците: Богови, који нису начинили небо ни земљу, нестаће са земље и испод неба.
Он је начинио земљу силом својом,
утврдио васиљену мудрошћу својом,
и разумом својим разастро небеса;
Он кад пусти глас свој,
буче воде на небесима,
подиже пару с крајева земаљских,
пушта муње с даждем,
и изводи ветар из стаја његових.
Сваки човек поста безуман од знања,
сваки се златар осрамоти ликом резаним,
јер су лаж ливени ликови његови,
и нема духа у њима.
Таштина су, дело преварно;
кад их походим, погинуће.
Није такав део Јаковљев,
јер је Творац свему,
и Израиљ Му је наследство,
име Му је Господ над војскама.
Покупи из земље трг свој
ти, која седиш у граду.
Јер овако вели Господ:
Гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље,
и притеснићу их да осете.
Тешко мени од муке моје, рећи ће;
љута је рана моја;
а ја рекох:
То је бол, треба да га подносим.
Мој је шатор опустошен
и сва ужа моја покидана,
синови моји отидоше од мене
и нема их,
нема више никога да разапне шатор мој
и дигне завесе моје.
Јер пастири посташе безумни
и Господа не тражише;
зато не бише срећни,
и све се стадо њихово распрша.
Гле, иде глас и врева велика из северне земље
да обрати градове Јудине у пустош,
у стан змајевски.
Знам, Господе, да пут човечји није у његовој власти
нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим.
Карај ме, Господе, али с мером,
не у гневу свом, да ме не би затро.
Излиј гнев свој на народе који Те не познају,
и на племена која не призивају име Твоје,
јер прождреше Јакова, прождреше га да га нема,
и насеље његово опустеше.
