Ево, цар ће царовати право
и кнезови ће владати по правди.
И човек ће бити као заклон од ветра,
и као уточиште од поплаве,
као потоци на сувом месту,
као сен од велике стене у земљи сасушеној.
И очи оних који виде неће бити заслепљене,
и уши оних који чују слушаће.
И срце неразумних разумеће мудрост,
и језик мутавих говориће брзо и разговетно.
Неваљалац се неће више звати кнез,
нити ће се тврдица називати подашним.
Јер неваљалац о неваљалству говори,
и срце његово гради безакоње,
радећи лицемерно
и говорећи на Бога лаж,
да испразни душу гладном
и напој жедном да узме.
И справе тврдичине зле су;
смишља лукавштине
да затре ниште речима лажним
и кад сиромах говори право.
Али кнез смишља кнежевски,
и устаје да ради кнежевски.
Устаните, жене мирне,
слушајте глас мој;
кћери безбрижне,
чујте речи моје.
За много година бићете у сметњи,
ви безбрижне;
јер неће бити бербе,
и сабирање неће доћи.
Страшите се, ви мирне;
дрхтите, ви безбрижне,
свуците се, будите голе,
и припашите око себе кострет,
Бијући се у прса за лепим њивама,
за родним чокотима.
Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог,
и по свим кућама веселим, у граду веселом.
Јер ће се дворови оставити,
врева градска нестаће;
куле и стражаре постаће пећине довека,
радост дивљим магарцима и паша стадима,
Докле се не излије на нас Дух с висине
и пустиња постане њива
а њива се стане узимати за шуму.
Тада ће суд становати у пустињи,
и правда ће стајати на њиви.
И мир ће бити дело правде,
шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.
И мој ће народ седети у мирном стану
и у шаторима поузданим,
на почивалиштима тихим.
Али ће град пасти на шуму,
и град ће се врло снизити.
Благо вама који сејете покрај сваке воде,
и пуштате волове и магарце.
