Trubu na usta, i reci:
Kao orao ide na dom Gospodnji;
jer prestupiše zavet moj
i otpadiše se od zakona mog.
Izrailj će vikati ka meni:
Bože moj; poznajemo Te.
Izrailj je ostavio dobro;
neprijatelj će ga goniti.
Postavljaju careve, ali ne od mene;
podižu knezove, za koje ja ne znam;
od srebra svog i od zlata svog grade sebi likove,
da se istrebe.
Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo;
jarost se moja raspalila na njih;
dokle se neće moći očistiti?
Jer je i ono od Izrailja,
načinio ga je umetnik,
i nije Bog;
tele će samarijsko otići u komade.
Jer seju vetar,
pa će žeti oluju;
stabljike neće imati,
klica neće dati brašno,
da bi i dala,
proždreće ga tuđinci.
Proždreće se Izrailj,
biće među narodima kao sud na kome nema miline.
Jer otidoše k Asircu,
divljem magarcu, koji je sam za se;
Jefrem naima ljubavnike.
A što naimaše među narodima,
ja ću ih sabrati;
a već i okusiše malo
radi bremena Cara nad knezovima.
Što umnoži Jefrem oltare da greši,
biće mu oltari na greh.
Napisah mu velike stvari u zakonu svom;
ali mu se čine kao nešto tuđe.
Za žrtve, koje mi prinose,
prinose meso, i jedu ga;
Gospod ih ne prima;
sada će se opomenuti bezakonja njihova
i pohodiće grehe njihove;
oni će se vratiti u Misir.
Izrailj zaboravi Tvorca svog, i sagradi dvorove,
i Juda umnoži tvrde gradove;
ali ću pustiti oganj u gradove ovom,
i spaliće dvorove onom.
