Opet dvanaeste godine, dvanaestog meseca, prvog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:
Sine čovečji, nariči za Faraonom carem misirskim, i reci mu:
Ti si kao lavić među narodima
i kao zmaj u moru,
i prolaziš reke svoje
i mutiš vodu nogama svojim
i gaziš po rekama njenim.
Ovako veli Gospod Gospod:
Razapeću ti mrežu svoju
sa zborom mnogih naroda,
i izvući će te u mojoj mreži.
I ostaviću te na zemlji,
i baciću te u polje,
i pustiću sve ptice nebeske da sedaju na te,
i nasitiću tobom zveri sa sve zemlje.
I razmetnuću meso tvoje po gorama
i napuniću doline gomilama od tebe.
I zemlju gde plivaš napojiću krvlju tvojom do vrh gora,
i potoci će biti puni tebe.
I kad te ugasim, zastreću nebo,
i zvezde na njemu pomračiti,
sunce ću zakloniti oblakom,
i mesec neće svetliti svetlošću svojom.
Sva ću svetla videla na nebu pomračiti za tobom,
i pustiću tamu na tvoju zemlju,
govori Gospod Gospod.
I ustrašiću srce mnogih naroda kad objavim propast tvoju među narodima, po zemljama kojih ne znaš. I udiviću tobom mnoge narode, i carevi će se njihovi zgroziti od tebe, kad mahnem mačem svojim pred njima, i drhtaće svaki čas svaki za dušu svoju u dan kad padneš.
Jer ovako veli Gospod Gospod: Mač cara vavilonskog doći će na te.
Mačevima junačkim povaljaću mnoštvo tvoje, mačevima najljućih između naroda.
Oni će razoriti ponos Misiru,
i sve će se mnoštvo njegovo potrti.
I potrću svu stoku njegovu pokraj velikih voda,
te ih neće više mutiti noga čovečija
niti će ih papak od kakve životinje mutiti.
Tada ću stišati vodu njihovu,
i učiniću da potoci njihovi teku kao ulje,
govori Gospod Gospod.
Kad opustim zemlju misirsku
i ona bude bez svega što je u njoj,
i pobijem sve koji žive u njoj,
tada će poznati da sam ja Gospod.
Ovo je naricanje što će se naricati; tako će naricati kćeri narodne, za Misirom i za svim mnoštvom njegovim naricaće, govori Gospod Gospod.
Po tom dvanaeste godine, petnaesti dan istog meseca, dođe mi reč Gospodnja govoreći: Sine čovečji, nariči za mnoštvom misirskim, i svali njih i kćeri jakih naroda u najdonji kraj zemlje s onima koji silaze u jamu.
Od koga si lepši?
Siđi i lezi s neobrezanima.
Pašće posred pobijenih mačem, mač je dat, vucite ga i sve mnoštvo njegovo. Govoriće mu najhrabriji junaci isred groba s pomoćnicima njegovim, koji siđoše i leže neobrezani, pobijeni mačem.
Onde je Asirac i sav zbor njegov, grobovi su mu oko njega, svi su pobijeni, pali od mača. Grobovi su mu u dnu jame, a zbor mu je oko njegovog groba; svi su pobijeni, pali od mača, koji zadavahu strah zemlji živih.
Onde je Elam i sve mnoštvo njegovo oko njegovog groba; svi su pobijeni, pali od mača, koji siđoše neobrezani na najdonji kraj zemlje, koji zadavahu strah zemlji živih; i nose sramotu svoju s onima koji silaze u jamu. Među pobijenima namestiše postelju njemu i svemu mnoštvu njegovom, grobovi su mu oko njega, svi su neobrezani pobijeni mačem, koji zadavahu strah zemlji živih; i nose sramotu svoju s onima koji silaze u jamu, metnuti su među pobijene.
Onde je Meseh, Tuval i sve mnoštvo njegovo, grobovi su mu oko njega, svi su neobrezani pobijeni mačem, koji zadavahu strah zemlji živih. Ali ne leže među junacima koji padoše između neobrezanih, koji siđoše u grob s oružjem svojim, i metnuše mačeve pod glave svoje, i bezakonje njihovo leži na kostima njihovim, ako i behu junaci strašni na zemlji živih. I ti ćeš se satrti među neobrezanima, i ležaćeš kod pobijenih mačem.
Onde je Edom, carevi njegovi i svi knezovi njegovi, koji su sa silom svojom metnuti među pobijene mačem; leže među neobrezanima i s onima koji siđoše u jamu.
Onde su svi knezovi severni i svi Sidonci, koji siđoše k pobijenima sa strahom svojim, stideći se sile svoje; i leže neobrezani s onima koji su pobijeni mačem, i nose sramotu svoju s onima koji siđoše u jamu.
Njih će videti Faraon, i utešiće se za svim mnoštvom svojim, Faraon i sva vojska njegova, pobijeni mačem, govori Gospod Gospod. Jer zadadoh svoj strah zemlji živih, i Faraon će i sve mnoštvo njegovo ležati među neobrezanima s onima koji su pobijeni mačem, govori Gospod Gospod.
