Godine desete, desetog meseca, dvanaestog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:
Sine čovečji, okreni lice svoje prema Faraonu caru misirskom, i prorokuj protiv njega i protiv svega Misira.
Govori i reci: Ovako veli Gospod Gospod:
evo me na te, Faraone care misirski,
zmaju veliki što ležiš usred reka svojih,
koji reče: Moja je reka;
ja sam je načinio sebi.
Zato ću ti metnuti u čeljusti udicu,
i učiniću da se ribe u rekama tvojim nahvataju na krljušti tvoje;
i izvući ću te iz reka tvojih
i sve ribe iz reka tvojih nahvatane na krljušti tvoje.
I ostaviću u pustinji tebe i sve ribe iz tvojih reka,
i pašćeš na zemlju i nećeš se pokupiti ni sabrati,
zverima zemaljskim i pticama nebeskim daću te da te jedu.
I svi će stanovnici misirski poznati da sam ja Gospod.
Jer su štap od trske domu Izrailjevom.
Kad te uhvatiše u ruku, ti se slomi i raseče im sve rame; a kad se nasloniše na te, ti se prebi i probode im sva bedra. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću pustiti na te mač, i istrebiću iz tebe ljude i stoku. I zemlja će se misirska opustošiti i biti pusta, i poznaće se da sam ja Gospod, jer reče: Moja je reka, i ja sam je načinio. Zato evo me na tebe i na reke tvoje, i obratiću zemlju misirsku u pustoš i samu pustinju, od kule sinske do međe etiopske. Neće prelaziti preko nje nogom svojom čovek, niti će živinče nogom svojom prelaziti preko nje, i neće se živeti u njoj četrdeset godina. I učiniću od zemlje misirske pustoš među zemljama opustošenim, i gradovi će njeni među pustim gradovima biti pustoš četrdeset godina, i rasejaću Misirce među narode i razasuću ih po zemljama.
Jer ovako veli Gospod Gospod: Posle četrdeset godina skupiću Misirce iz naroda u koje budu rasejani. I povratiću roblje misirsko, i dovešću ih opet u zemlju Patros, na postojbinu njihovu, i onde će biti malo carstvo. Malo će biti mimo ostalih carstava, niti će se više uzdignuti nad narode, jer ću ih smanjiti da ne vladaju narodima. I neće više biti domu Izrailjevom uzdanica da napominje bezakonje kad bi gledali za njima; i poznaće da sam ja Gospod Gospod.
A dvadeset sedme godine, prvog meseca, prvog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći: Sine čovečji, Navuhodonosor car vavilonski zadade vojsci svojoj tešku službu protiv Tira; svaka glava oćelavi i svako se rame odre, a plate ne bi ni njemu ni vojsci njegovoj od Tira za službu kojom služiše protiv njega. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo ja dajem Navuhodonosoru caru vavilonskom zemlju misirsku, i on će odvesti narod i odneti plen i pograbiti grabež, i to će biti plata njegovoj vojsci. Za trud kojim se trudio oko toga dadoh mu zemlju misirsku, jer se za me trudiše, govori Gospod Gospod.
U onaj ću dan učiniti da naraste rog domu Izrailjevom, i tebi ću otvoriti usta među njima, i znaće da sam ja Gospod.
