Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.
Чујте, старци;
слушајте, сви становници земаљски;
је ли овако шта било за вашег времена
или за времена ваших отаца?
Приповедајте то синовима својим,
и синови ваши својим синовима,
и њихови синови потоњем колену.
Шта оста иза гусенице изједе скакавац,
и шта оста иза скакавца изједе хрушт,
и шта оста иза хрушта изједе црв.
Отрезните се, пијанице, и плачите;
и ридајте сви који пијете вино, за новим вином,
јер се оте из уста ваших.
Јер дође на земљу моју силан народ и небројен;
зуби су му као у лава
и кутњаци као у лавице.
Потре винову лозу моју,
и смокве моје покида,
сасвим их огули и побаца,
те им се гране беле.
Ридај као младица опасана кострећу
за мужем младости своје.
Неста дара и налива из дома Господњег;
туже свештеници, слуге Господње.
Опусте поље, тужи земља;
јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
Стидите се ратари, ридајте виноградари,
пшенице ради и јечма ради,
јер пропаде жетва на њиви;
Лоза посахну и смоква увену;
шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше,
јер неста радости између синова људских.
Опашите се и плачите свештеници;
ридајте који служите олтару,
дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог;
јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.
Наредите пост, огласите празник,
скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог,
и вапите ка Господу:
Јаох дана!
Јер је близу дан Господњи,
и доћи ће као погибао од Свемогућег.
Није ли нестало хране испред очију наших,
радости и весеља из дома Бога нашег?
Семе иструхну под грудама својим,
пусте су житнице, разваљене спреме,
јер посахну жито.
Како уздише стока! Како су се смела говеда!
Јер немају паше;
и овце гину.
К Теби, Господе, вичем,
јер огањ сажеже паше у пустињи,
и пламен попали сва дрвета у пољу.
И зверје пољско погледа за тобом,
јер усахнуше потоци водени
и огањ сажеже паше у пустињи.
