Кад Јефрем говораше, беше страх;
беше се узвисио у Израиљу;
али се огреши о Вала, те умре.
И сада једнако греше
и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове,
који су сви дело уметничко,
а они говоре за њих:
Људи који приносе жртве нека целују теоце.
Зато ће бити као облак јутарњи
и као роса која у зору падне, па је нестане,
као плева, коју односи ветар с гумна,
и као дим из димњака.
А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске,
и Бога осим мене ниси познао,
и осим мене нема ко би спасао.
Ја те познах у пустињи,
у земљи засушеној.
Имајући добру пашу беху сити;
али чим се наситише, понесе се срце њихово,
зато ме заборавише.
Зато ћу им бити као лав,
као рис вребаћу их на путу.
Срешћу их као медведица којој узму медведиће,
и растргаћу им све срце њихово
и изјешћу их онде као лав;
зверје пољско раскинуће их.
Пропао си, Израиљу;
али ти је помоћ у мени.
Где ти је цар? Где је?
Нека те сачува у свим градовима твојим;
где ли су судије твоје,
за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?
Дадох ти цара у гневу свом,
и узех га у јарости својој.
Свезано је безакоње Јефремово,
остављен је грех његов.
Болови као у породиље спопашће га,
син је неразуман,
јер не би толико времена остао у утроби.
Од гроба ћу их избавити,
од смрти ћу их сачувати;
где је, смрти, помор твој,
где је, гробе, погибао твоја?
Кајање ће бити сакривено од очију мојих.
Родан ће бити међу браћом својом;
али ће доћи источни ветар,
ветар Господњи, који иде од пустиње,
и усахнуће му извор,
и студенац ће му засушити;
он ће однети благо од свих драгих заклада.
Самарија ће опустети,
јер се одметну од Бога свог;
они ће пасти од мача,
деца ће се њихова размрскати
и трудне жене њихове распорити.
