Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина, ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи. Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини, и толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
Јер коме од анђела рече кад:
Син мој ти си,
ја те данас родих?
И опет:
Ја ћу Му бити Отац,
и Он ће ми бити Син.
И опет уводећи Првороднога у свет говори:
и да Му се поклоне сви анђели Божији.
Тако и анђелима говори:
Који чини анђеле своје духове,
и слуге своје пламен огњени.
А сину:
Престо је Твој, Боже, ва век века;
палица је правде палица царства Твог.
Омилела Ти је правда,
и омрзао си на безакоње:
тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости
већма од другова Твојих.
И опет:
Ти си, Господе, у почетку основао земљу,
и небеса су дела руку Твојих:
Она ће проћи, а Ти остајеш:
и сва ће остарети као хаљина,
И савићеш их као хаљину,
и измениће се:
а Ти си Онај исти,
и Твојих година неће нестати.
А коме од анђела рече кад:
Седи мени с десне стране
док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?
