Молитва пророка Авакума; за певање.
Господе, чух реч Твоју,
и уплаших се;
Господе, дело своје усред година сачувај у животу,
усред година објави га,
у гневу сети се милости.
Бог дође од Темана
и Светац с горе Фарана;
слава Његова покри небеса
и земља се напуни хвале Његове.
Светлост Му беше као сунце,
зраци излажаху Му из руку,
и онде беше сакривена сила Његова.
Пред Њим иђаше помор,
и живо угљевље иђаше испод ногу Његових.
Стаде, и измери земљу,
погледа и разметну народе,
распадоше се вечне горе,
слегоше се хумови вечни;
путеви су Му вечни.
Видех шаторе етиопске у муци,
устрепташе завеси земљи мадијанској.
Еда ли се на реке разгневи Господ?
Еда ли се на реке распали гнев Твој?
На море јарост Твоја,
кад си појездио на коњима својим
и на колима својим за спасење?
Помоли се лук Твој
као што си се заклео племенима;
раздро си земљу за реке.
Видеше Те горе и уздрхташе,
поводањ навали;
бездана пусти глас свој,
увис подиже руке своје.
Сунце и месец стадоше у стану свом,
идоше према светлости Твоје стреле,
према севању сјајног копља Твог.
Срдито си ишао по земљи,
гневно си газио народе.
Изашао си на спасење народу свом,
на спасење с помазаником својим;
размрскао си главу кући безбожничкој
до врата откривши темељ.
Његовим копљима пробио си главу селима његовим
кад наваљиваху као вихор да ме разаспу,
радоваху се
као да ће прождрети сиромаха у потаји.
Ишао си по мору на коњима својим,
по гомили многе воде.
Чух, и утроба се моја усколеба,
усне ми уздрхташе на глас,
у кости ми уђе трулеж,
и устресох се на месту свом;
како ћу почивати у дан невоље,
кад дође на народ који ће га опустошити.
Јер смоква неће цвасти,
нити ће бити рода на лози виновој;
род ће маслинов преварити,
и њиве неће дати хране,
оваца ће нестати из тора,
и говеда неће бити у обору.
Али ћу се ја радовати у Господу,
веселићу се у Богу спасења свог.
Господ је Господ сила моја,
и даће ми ноге као у кошуте,
и водиће ме по висинама мојим.
Начелнику певачком уз жице моје.
