Ово ми показа Господ: Гле, котарица летњег воћа.
И рече: Шта видиш, Амосе? А ја рекох: Котарицу летњег воћа. А Господ ми рече:
Дође крај народу мом Израиљу,
нећу га више пролазити.
И песме ће црквене бити ридање у онај дан,
говори Господ;
биће мноштво мртвих телеса,
која ће се свуда побацати ћутећи.
Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,
Говорећи: Кад ће проћи младина да продајемо жито?
И субота да отворимо пшеницу?
Умањујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажним мерилима;
Да купујемо сиромахе за новце и убогог за једне опанке,
и да продајемо очинке од пшенице.
Закле се Господ славом Јаковљевом:
Нећу никада заборавити ниједно дело њихово.
Неће ли се земља потрести од тога,
и протужити сваки који живи на њој?
И неће ли се сва разлити као река?
И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?
И у онај дан, говори Господ Господ,
учинићу да сунце зађе у подне,
и помрачићу земљу за белог дана.
И претворићу празнике ваше у жалост
и све песме ваше у плач,
и метнућу кострет око свих бедара,
и учинићу да свака глава оћелави
и да буде жалост као за јединцем,
и крај ће јој бити као горак дан.
Гле, иду дани, говори Господ Господ,
кад ћу пустити глад на земљу,
не глад хлеба ни жеђ воде,
него слушања речи Господњих.
И потуцаће се од мора до мора,
и од севера до истока
трчаће тражећи реч Господњу,
и неће је наћи.
У то ће време обамирати лепе девојке и младићи од жеђи,
Који се куну кривицом самаријском и говоре:
Тако да је жив Бог твој, Дане,
и тако да је жив пут у Вирсавеју.
И пашће, и неће више устати.
