У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка. А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу. Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим. А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима. А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију, они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову. И онамо проповедаху јеванђеље.
И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матере своје, и не беше никад ходио.
Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући.
А док они живљаху онде и учаху,
дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав. А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву. И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију. Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје. И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
И прошавши Писидију дођоше у Памфилију. И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију. И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише. А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере. И осташе онде не мало времена с ученицима.
