И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
и рече:
Господ је моја Стена
и Град мој и Избавитељ мој.
Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати,
Штит мој и Рог спасења мог,
Заклон мој и Уточиште моје,
Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
Призивам Господа, кога ваља хвалити,
и опраштам се непријатеља својих.
Јер обузеше ме смртни болови,
потоци неваљалих људи уплашише ме.
Болови гробни опколише ме,
стегоше ме замке смртне.
У тескоби својој призвах Господа,
и к Богу свом повиках,
Он чу из двора свог глас мој,
и вика моја дође му до ушију.
Затресе се и поколеба се земља,
темељи небесима задрмаше се и померише се,
јер се Он разгневи.
Подиже се дим из ноздрва Његових
и из уста Његових огањ који прождире,
живо угљевље одскакаше од Њега.
Сави небеса и сиђе;
а мрак беше под ногама Његовим.
И седе на херувима и полете,
и показа се на крилима ветреним.
Од мрака начини око себе шатор,
од мрачних вода, облака ваздушних.
Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
Загрме с небеса Господ,
и Вишњи пусти глас свој.
Пусти стреле своје, и разметну их;
муње, и разасу их.
Показаше се дубине морске,
и открише се темељи васиљеној
од претње Господње,
од дихања духа из ноздрва Његових.
Тада пружи с висине руку и ухвати ме,
извуче ме из воде велике.
Избави ме од непријатеља мог силног
и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
Устадоше на ме у дан невоље моје,
али ми Господ би потпора.
И изведе ме на пространо место,
избави ме, јер сам му мио.
Даде ми Господ по правди мојој,
по чистоти руку мојих дарива ме.
Јер се држах путева Господњих,
и не одметнух се Бога свог.
Него су сви закони Његови преда мном,
и заповести Његове не уклањам од себе.
И бих му веран,
и чувах се од безакоња свог.
Даде ми Господ по правди мојој,
по чистоти мојој пред очима Његовим.
Са светима поступаш свето,
с човеком верним верно;
С чистим чисто поступаш,
а с неваљалим насупрот њему.
Јер помажеш народу невољном,
а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
Ти си видело моје, Господе,
и Господ просветљује таму моју.
С Тобом разбијам војску,
с Богом својим скачем преко зида.
Пут је Божји веран,
реч Господња чиста.
Он је штит свима који се уздају у Њ.
Јер ко је Бог осим Господа?
И ко је стена осим Бога нашег?
Бог је крепост моја и сила моја,
и чини да ми је пут без мане.
Даје ми ноге као у јелена,
и на висине моје ставља ме.
Учи руке моје боју,
те ломе лук бронзани мишице моје.
Ти ми дајеш штит спасења свог,
и милост твоја чини ме велика.
Шириш кораке моје пода мном,
те се не омичу глежњи моји.
Терам непријатеље своје, и потирем их,
и не враћам се докле их не истребим.
И истребљујем их, и обарам их
да не могу устати, него падају под ноге моје.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој;
који устану на ме, обараш их пода ме.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш,
и потирем ненавиднике своје.
Обзиру се, али нема помагача;
вичу ка Господу, али их не слуша.
Сатирем их као прах земаљски,
као блато по улицама газим их и размећем.
Ти ме избављаш од буне народа мог,
чуваш ме да сам глава народима;
народ ког не познавах служи ми.
Туђини ласкају ми,
чујући покоравају ми се.
Туђини бледе,
дрхћу у градовима својим.
Жив је Господ,
и да је благословена Стена моја.
Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
Бог, који ми даје освету,
и покорава ми народе,
Који ме изводи из непријатеља мојих,
и подиже ме над оне који устају на ме,
и од човека жестоког избавља ме.
Тога ради хвалим Те, Господе, по народима,
и појем имену твом,
Који славно избављаш цара свог,
и чиниш милост помазанику свом Давиду
и семену његовом довека.
