I potom videh četiri anđela gde stoje na četiri ugla zemlje, i drže četiri vetra zemaljska, da ne duše vetar na zemlju, ni na more, ni na i kakvo drvo. I videh drugog anđela gde se penje od istoka sunčanog, koji imaše pečat Boga Živoga; i povika glasom velikim na četiri anđela kojima beše dano da kvare zemlju i more, govoreći: Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našeg na čelima njihovim. I čuh broj zapečaćenih, sto i četrdeset i četiri hiljade zapečaćenih od svih kolena sinova Izrailjevih:
Od kolena Judinog dvanaest hiljada zapečaćenih;
od kolena Ruvimovog dvanaest hiljada zapečaćenih;
od kolena Gadovog dvanaest hiljada zapečaćenih;
Od kolena Asirovog dvanaest hiljada zapečaćenih;
od kolena Neftalimovog dvanaest hiljada zapečaćenih;
od kolena Manasijinog dvanaest hiljada zapečaćenih;
Od kolena Simeunovog dvanaest hiljada zapečaćenih;
od kolena Levijevog dvanaest hiljada zapečaćenih;
od kolena Isaharovog dvanaest hiljada zapečaćenih;
Od kolena Zavulonovog dvanaest hiljada zapečaćenih;
od kolena Josifovog dvanaest hiljada zapečaćenih;
od kolena Venijaminovog dvanaest hiljada zapečaćenih.
Po tom videh, i gle, narod mnogi, kog ne može niko izbrojati, od svakog jezika i kolena i naroda i plemena, stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom, obučen u haljine bele, i palme u rukama njihovim. I povikaše glasom velikim govoreći: Spasenje Bogu našem, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu. I svi anđeli stajahu oko prestola i starešine i četiri životinje, i padoše na lice pred prestolom, i pokloniše se Bogu. Govoreći: Amin; blagoslov i slava i premudrost i hvala i čast i sila i jačina Bogu našem va vek veka. Amin.
I odgovori jedan od starešina govoreći mi: Ovi obučeni u bele haljine ko su, i otkuda dođoše? I rekoh mu: Gospodaru! Ti znaš. I reče mi: Ovo su koji dođoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi Jagnjetovoj.
Zato su pred prestolom Božijim,
i služe Mu dan i noć u crkvi Njegovoj;
i Onaj što sedi na prestolu useliće se u njih.
Više neće ogladneti,
i neće na njih pasti sunce,
niti ikakva vrućina.
Jer Jagnje, koje je nasred prestola, pašće ih,
i uputiće ih na izvore žive vode;
i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.
