Izađe zatirač na te,
čuvaj grad, pazi na put,
utvrdi bedra, ukrepi se dobro.
Jer Gospod povrati slavu Jakovljevu
kao slavu Izrailjevu,
jer ih pustošnici opustošiše
i loze im potrše.
Štit je junaka njegovih crven,
vojnici su u skerletu;
kola će mu biti kao zapaljeni lučevi
na dan kad se uvrsta,
i jele će se ljuljati strašno.
Kola će praskati po ulicama
i udarati jedna o druga po putevima,
biće kao lučevi,
i trčaće kao munje.
Pominjaće junake svoje,
a oni će padati idući,
pohitaće k zidovima njegovim,
i zaklon će biti gotov.
Vrata će se rekama otvoriti,
i dvor će se razvaliti.
I koja stoji, zarobiće se i odvešće se,
devojke njene pratiće je
uzdišući kao golubice, bijući se u prsi.
Ninevija beše kao jezero vodeno otkako jeste;
ali beže.
Stanite, stanite.
Ali se niko ne obzire.
Grabite srebro, grabite zlato;
blagu nema kraja,
mnoštvo je svakojakih dragih zaklada.
Isprazni se, i ogole, i opuste;
i srce se rastopi,
kolena udaraju jedna o drugo,
i bol je u svim bedrima,
i lica su svima pocrnela.
Gde je loža lavovima i pasište lavićima,
kuda iđaše lav i lavica i lavić,
i nikoga ne beše da plaši.
Lav lovljaše svojim lavićima dosta,
i davljaše lavicama svojim,
i punjaše pećine svoje lova
i lože svoje grabeža.
Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i popaliću kola tvoja u dim, i mač će proždreti laviće tvoje, i istrebiću sa zemlje grabež tvoj, i neće se čuti glas poslanika tvojih.
