Reč Gospodnja koja dođe Joilu sinu Fatuilovom.
Čujte, starci;
slušajte, svi stanovnici zemaljski;
je li ovako šta bilo za vašeg vremena
ili za vremena vaših otaca?
Pripovedajte to sinovima svojim,
i sinovi vaši svojim sinovima,
i njihovi sinovi potonjem kolenu.
Šta osta iza gusenice izjede skakavac,
i šta osta iza skakavca izjede hrušt,
i šta osta iza hrušta izjede crv.
Otreznite se, pijanice, i plačite;
i ridajte svi koji pijete vino, za novim vinom,
jer se ote iz usta vaših.
Jer dođe na zemlju moju silan narod i nebrojen;
zubi su mu kao u lava
i kutnjaci kao u lavice.
Potre vinovu lozu moju,
i smokve moje pokida,
sasvim ih oguli i pobaca,
te im se grane bele.
Ridaj kao mladica opasana kostreću
za mužem mladosti svoje.
Nesta dara i naliva iz doma Gospodnjeg;
tuže sveštenici, sluge Gospodnje.
Opuste polje, tuži zemlja;
jer je potrveno žito, usahlo vino, nestalo ulja.
Stidite se ratari, ridajte vinogradari,
pšenice radi i ječma radi,
jer propade žetva na njivi;
Loza posahnu i smokva uvenu;
šipak i palma i jabuka i sva drveta poljska posahnuše,
jer nesta radosti između sinova ljudskih.
Opašite se i plačite sveštenici;
ridajte koji služite oltaru,
dođite, noćujte u kostreti, sluge Boga mog;
jer se unosi u dom Boga vašeg dar i naliv.
Naredite post, oglasite praznik,
skupite starešine, sve stanovnike zemaljske, u dom Gospoda Boga svog,
i vapite ka Gospodu:
Jaoh dana!
Jer je blizu dan Gospodnji,
i doći će kao pogibao od Svemogućeg.
Nije li nestalo hrane ispred očiju naših,
radosti i veselja iz doma Boga našeg?
Seme istruhnu pod grudama svojim,
puste su žitnice, razvaljene spreme,
jer posahnu žito.
Kako uzdiše stoka! Kako su se smela goveda!
Jer nemaju paše;
i ovce ginu.
K Tebi, Gospode, vičem,
jer oganj sažeže paše u pustinji,
i plamen popali sva drveta u polju.
I zverje poljsko pogleda za tobom,
jer usahnuše potoci vodeni
i oganj sažeže paše u pustinji.
