Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj Njegov, ne zakasni koji od vas.
Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvena reč, jer ne verovaše oni koji čuše.
Jer mi koji verovasmo ulazimo u pokoj, kao što reče:
Zato se zakleh u gnevu svom
da neće ući u pokoj moj,
ako su dela i bila gotova od postanja sveta.
Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.
I na ovom mestu opet:
Neće ući u pokoj moj.
Budući, pak, da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne uđoše za neposlušanje;
opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza:
Danas ako glas Njegov čujete,
ne budite drvenastih srca.
Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom. Dakle je ostavljeno još počivanje narodu Božijem. Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.
Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva. Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca. I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onog kome govorimo.
Imajući, dakle, velikog Poglavara svešteničkog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijeg, da se držimo priznanja. Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha. Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.
