1 I tako dođe car i Aman na obed carici Jestiri. 2 I reče car Jestiri opet drugi dan napivši se vina: Šta želiš, carice Jestiro? Daće ti se. I šta moliš? Ako je i do polovine carstva, biće. 3 Tada odgovori carica Jestira i reče: Ako sam našla milost pred tobom, care, i ako je caru ugodno, neka mi se pokloni život moj na moju želju i narod moj na moju molbu. 4 Jer smo prodani ja i moj narod da nas potru, pobiju i istrebe. Da smo prodani da budemo sluge i sluškinje, ćutala bih, premda neprijatelj ne bi mogao naknaditi štete caru. 5 A car Asvir progovori i reče carici Jestiri: Ko je taj? I gde je taj koji se usudio tako činiti? 6 A Jestira reče: Protivnik i neprijatelj ovaj je zlikovac Aman. A Aman se uplaši od cara i od carice.

7 Tada car gnevan usta od vina i otide u vrt kod dvora, a Aman osta da moli za život svoj caricu Jestiru, jer vide da je car naumio zlo po nj. 8 Potom se car vrati iz vrta dvorskog u kuću gde beše pio vino; a Aman beše pao na odar gde seđaše Jestira. I car reče: Eda li će i caricu osramotiti kod mene u kući? Čim ta reč iziđe iz usta carevih, pokriše lice Amanu. 9 I Arvona, jedan od dvorana carevih, reče: Evo i vešala što je načinio Aman za Mardoheja koji je govorio dobro po cara stoje kod kuće Amanove, visoka pedeset lakata. I reče car: Obesite ga na njih. 10 I tako obesiše Amana na vešala koja beše pripravio Mardoheju. I gnev carev utiša se.