I izgovori David Gospodu reči ove pesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove;
i reče:
Gospod je moja Stena
i Grad moj i Izbavitelj moj.
Bog je Stena moja, u Njega ću se uzdati,
Štit moj i Rog spasenja mog,
Zaklon moj i Utočište moje,
Spasitelj moj, koji me izbavlja od sile.
Prizivam Gospoda, koga valja hvaliti,
i opraštam se neprijatelja svojih.
Jer obuzeše me smrtni bolovi,
potoci nevaljalih ljudi uplašiše me.
Bolovi grobni opkoliše me,
stegoše me zamke smrtne.
U teskobi svojoj prizvah Gospoda,
i k Bogu svom povikah,
On ču iz dvora svog glas moj,
i vika moja dođe mu do ušiju.
Zatrese se i pokoleba se zemlja,
temelji nebesima zadrmaše se i pomeriše se,
jer se On razgnevi.
Podiže se dim iz nozdrva Njegovih
i iz usta Njegovih oganj koji proždire,
živo ugljevlje odskakaše od Njega.
Savi nebesa i siđe;
a mrak beše pod nogama Njegovim.
I sede na heruvima i polete,
i pokaza se na krilima vetrenim.
Od mraka načini oko sebe šator,
od mračnih voda, oblaka vazdušnih.
Od sevanja pred Njim goraše živo ugljevlje.
Zagrme s nebesa Gospod,
i Višnji pusti glas svoj.
Pusti strele svoje, i razmetnu ih;
munje, i razasu ih.
Pokazaše se dubine morske,
i otkriše se temelji vasiljenoj
od pretnje Gospodnje,
od dihanja duha iz nozdrva Njegovih.
Tada pruži s visine ruku i uhvati me,
izvuče me iz vode velike.
Izbavi me od neprijatelja mog silnog
i od mojih nenavidnika, kad behu jači od mene.
Ustadoše na me u dan nevolje moje,
ali mi Gospod bi potpora.
I izvede me na prostrano mesto,
izbavi me, jer sam mu mio.
Dade mi Gospod po pravdi mojoj,
po čistoti ruku mojih dariva me.
Jer se držah puteva Gospodnjih,
i ne odmetnuh se Boga svog.
Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom,
i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe.
I bih mu veran,
i čuvah se od bezakonja svog.
Dade mi Gospod po pravdi mojoj,
po čistoti mojoj pred očima Njegovim.
Sa svetima postupaš sveto,
s čovekom vernim verno;
S čistim čisto postupaš,
a s nevaljalim nasuprot njemu.
Jer pomažeš narodu nevoljnom,
a na ponosite spuštaš oči svoje i ponižavaš ih.
Ti si videlo moje, Gospode,
i Gospod prosvetljuje tamu moju.
S Tobom razbijam vojsku,
s Bogom svojim skačem preko zida.
Put je Božji veran,
reč Gospodnja čista.
On je štit svima koji se uzdaju u Nj.
Jer ko je Bog osim Gospoda?
I ko je stena osim Boga našeg?
Bog je krepost moja i sila moja,
i čini da mi je put bez mane.
Daje mi noge kao u jelena,
i na visine moje stavlja me.
Uči ruke moje boju,
te lome luk bronzani mišice moje.
Ti mi daješ štit spasenja svog,
i milost tvoja čini me velika.
Širiš korake moje poda mnom,
te se ne omiču gležnji moji.
Teram neprijatelje svoje, i potirem ih,
i ne vraćam se dokle ih ne istrebim.
I istrebljujem ih, i obaram ih
da ne mogu ustati, nego padaju pod noge moje.
Jer me Ti opasuješ snagom za boj;
koji ustanu na me, obaraš ih poda me.
Neprijatelja mojih pleći Ti mi obraćaš,
i potirem nenavidnike svoje.
Obziru se, ali nema pomagača;
viču ka Gospodu, ali ih ne sluša.
Satirem ih kao prah zemaljski,
kao blato po ulicama gazim ih i razmećem.
Ti me izbavljaš od bune naroda mog,
čuvaš me da sam glava narodima;
narod kog ne poznavah služi mi.
Tuđini laskaju mi,
čujući pokoravaju mi se.
Tuđini blede,
drhću u gradovima svojim.
Živ je Gospod,
i da je blagoslovena Stena moja.
Da se uzvisi Bog, Stena spasenja mog.
Bog, koji mi daje osvetu,
i pokorava mi narode,
Koji me izvodi iz neprijatelja mojih,
i podiže me nad one koji ustaju na me,
i od čoveka žestokog izbavlja me.
Toga radi hvalim Te, Gospode, po narodima,
i pojem imenu tvom,
Koji slavno izbavljaš cara svog,
i činiš milost pomazaniku svom Davidu
i semenu njegovom doveka.
